O nama
Poslovni ambijent u Srbiji

Uz ukupan broj stanovništva od 7,3 miliona i sa ukupnom površinom od 88.361 km2, Republika Srbija predstavlja jednu od vodećih zemalja u regionu Jugoistočne Evrope koja je, u toku 2012. godine, dobila status države-kandidata za prijem u članstvo Evropske Unije (EU). 

 

U periodu između 2004. i 2008. godine Srbija je bila jedna od najbrže rastućih ekonomija, uz prosečnu stopu rasta BDP-a od 6.8%. Za porast BDP u velikoj meri zaslužni su sektori usluga: telekomunikacije, maloprodaja i bankarstvo. U svetlu globalne finansijske krize privredna proizvodnja u Srbiji smanjila se za 3.5%  2009. godine, da bi se nakon toga, 2010. godine povećala za 1%, kao posledica seta državnih mera, uključujući državne subvencionisane bankarske kredite . Realni rast BDP-a u 2011. godini iznosio je 1,9 %, ali je rast dodatno usporen usporen 2012. godine zbog recesije u evro zoni, glavnog izvoznog partnera Srbije.

 

Procenjeno je da ukupne ekonomske aktivnosti u 2013. godini, merene bruto domaćim  proizvodom i iskazane u cenama prethodne godine, imaju realni rast od 2,4% u odnosu na  prethodnu godinu. Posmatrano po aktivnostima, najveći rast bruto dodate vrednosti imaju: sektor poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, sektor snabdevanje električnom energijom, gasom i parom i sektor prerađivačka industrija. Pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstvo, sektoru ostale uslužne delatnosti i sektoru trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila.

 

Industrijska proizvodnja u 2013. godini imala je rast fizičkog obima od 6,3%, čemu je najviše doprineo sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom. Procenjeno je da je poljoprivredna proizvodnja u 2013.godini imala rast fizičkog obima od 22,1%. 

 

U 2013. godini ostvarena je spoljnotrgovinska robna razmena u vrednosti od 26.462,1  miliona evra - porast od 12,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 10.999,0 miliona , što čini povećanje od 25,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz robe, imao je vrednost od 15.463,1 miliona, što je više za 5,1% u odnosu na isti period prošle godine. Pokrivenost uvoza izvozom  iznosi 71,1% i veća je od pokrivenosti u istom periodu 2012. godine, kada je iznosila 59,3%.  Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 62,2 % ukupne razmene.

 

Broj zaposlenih u 2013.godini manji je u odnosu na prethodnu godinu za 1,6%. Stopa nezaposlenosti u oktobru 2013. godine bila je 20,1 % , a približno isto, 20,8%  u prvom kvartalu 2014.godine (na osnovu Ankete o radnoj snazi, RZS). Zarade bez poreza i doprinosa nominalno su veće za 5,7% u 2013.godini u odnosu na 2012.godinu, a realno manje za 1,9%.Prosečna neto zarada u maju 2014. iznosila je  44. 184 dinara.

 

Procenjena godišnja stopa inflacije 2,3% u 2013. godini.


Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2014. godinu Srbija je rangirana na 94. poziciji na listi koja obuhvata 144 zemlje, sa zabeleženom vrednošću Indeksa globalne konkurentnosti od 3.9, čime je popravila poziciju na globalnoj listi konkurentnosti za 7 mesta. Srbija je prema rezultatu za 2014. ponovila istorijski najveću vrednost indeksa globalne konkurentosti, što je rezultat aktuelne percepcije poslovnog sveta o sposobnosti zemlje da obezbedi dugoročno stabilan privredni rast, navodi se u izveštaju. Najveću vrednost indeksa od 3,9 Srbija je ostvarila uoči prvog talasa krize 2008. godine, da bi već naredne, 2009. godine vrednost IGK primetno opala na 3,77 , a nakon toga je usledio period postepenog oporavka indeksa.

 

Sa druge strane, u novom izveštaju Evropske komisije, Semafor inovacija u EU za 2014. i Regionalni semafor inovacija za 2014., kao i u prethodnom, Srbija je svrstana u grupu umerenih inovatora. Međutim, Srbija beleži snažan rast na planu inovacija od 5,5% godišnje u proseku. U izveštaju su kao veoma dobre ocenjene performanse Srbije u obrazovanju mladih i kod zaposlenosti u delatnostima baziranim na znanju. U grupi umerenih inovatora su Hrvatska, Češka, Grčka, Mađarska, Italija, Litvanija, Malta, Poljska, Portugalija, Slovačka i Španija i performanse ove grupe zemalja u inovacijama su ispod proseka EU.

 

Na osnovu izveštaja Doing Business 2014: Understanding Regulations for SMEs  koji procenjuje propise koji se tiču domaćih firmi u 189 privreda sveta i rangiranih u 10 oblasti poslovne regulative, Srbija je rangirana kao 93., što predstavlja pad u odnosu na prošlogodišnju poziciju 86.

 

Izvori podataka:

 

- Ekonomska kretanja u Republici Srbiji, 2013, Republički zavod za Statistiku RS (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/25/75/KS10_2013_srb+cir.pdf)

- Spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije, decembar 2013. , Republički zavod za Statistiku RS

- STOPE - aktivnosti, zaposlenosti, neaktivnosti i nezaposlenosti, Republički zavod za Statistiku RS

- Aktuelni pokazatelji, Republički zavod za Statistiku RS, http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2

- Konkurentska pozicija Srbija u 2013. godini prema Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN)

- Doing Business in Serbia 2013, SIEPA, http://siepa.gov.rs/en/files/pdf2010/SIEPA_DBIS2013_Brochure.pdf

- Doing Business 2014, http://www.doingbusiness.org/data/exploreeconomies/serbia

- Innovation Union Scoreboard 2014, European Commission

- Regional Innovation Scoreboard 2014, European Commission